Mirroring i njegov značaj za VR

“Ako si tužan počni da brojiš antene na krovu.” 

Na početku ovog teksta bih postavila početnu hipotezu koja bi glasila Facijalne ekspresije i govor tela avatara (likova) u VR mogu da imaju uticaj na ponašanje i osećanja posmatrača. 

Emocije i govor tela

Već je poznato da naše emocije utiču na položaj tela. Ali isto tako, i položaj tela može da promeni emocije. Vrlo je jednostavno. Ako ste tužni i neraspoloženi, ramena su pognuta ka unutra i glava spuštena. Vaše (ne)raspoloženje je oblikovalo vaše držanje tela. Ako bi ste se samo malo nasmejali, oči bi zaigrale, a glava se uspravila. Međutim, ako bi u tom trenutku počeli da brojite antene na krovu morali bi ste da podignete visoko glavu kako bi ste ih videli. Tada bi vam se i raspoloženje popravilo, jer je nemoguće da budete tužni sa podignutom glavom i uspravnim ramenima. 

U psihologiji taj efekat se naziva The facial feedback hypothesis  ili u prevodu npr. hipoteza o povratnim informacija  lica.  

Ted / Your body language shapes who you are  

Ovo predavanje stručnjaka to i potvrđuje. Ako ste u inferiornom položaju, zatvarate se u sebe, ramena su pognuta, glava spuštena, ruke ukrštene, uvijate i pucate prstima. Međutim, ako bi ste u tom trenutku napravili “pozu moći” sve bi se promenilo u roku od nekoliko minuta. Vaše samopouzdanje i vera u sebe menja vaš stav i držanje.  

E sada, zašto je to bitno za VR? U VR je sve realno. Kada stavite naočare vi ste uronjeni u skroz drugo okruženje. I svi događaji i likovi u virtuelnom svetu su stvarni. Nije važno da li su u pitanju ljudi, životinje, crtani ili izmišljeni likovi vi sa njima komunicirate putem emocija tj. putem njihovih facijalnih ekspresija. Po gestikulacijama vidite da li su tužni, ljuti, uplašeni itd. Pošto je to već tako onda se njihova osećanja lako mogu preneti i na posmatrača. Ako se smeju, smejaćete se i vi, ako plaču i vi ćete biti tužni itd. Isto kao i u realnom životu. Ako vam se neko na ulici nasmeši u većini slučajeva ćete uzvratiti.  

Mirroring

Ova pojava je poznata pod nazivom mirroring. Mirroring je ponašanje u kojem jedna osoba svesno ili podsvesno imitira gestove, ponašanje, govor tela i facijalne gestikulacije osobe sa kojom komunicira. Kada se koristi na dobar način, uspostavlja se osećaj poverenja i bliskosti između sagovornika. Deo mozga koji kopira radnje drugih naziva se mirror neurons i nalazi se u delu mozga koji se zove Broccas area.  

Naučnici su još pre nekoliko decenija zapazili i istražili ovaj fenomen na majmunima (macaque monkey). U svojim istraživanjima oni su opisali da prisustvo mirror neurona  ima uticaj na gestikulaciju usta i lica podjednako kao i na kretanje ruku (imitiranje govora tela). h

Brojni su primeri koji mogu potvrditi prisustvo (korišćenje) mirroring-a u svakodnevnom životu.  

Mimika i mirroring su veoma dobri načini, za studente dramskih umetnosti, da bezbrižno dožive osećanja drugih, dok su pažljivi. Mirror neurons  su važni u tom psihološkom razvoju. 

Mirroring koriste, na primer prodavci kada žele da prodaju svoje proizvode. I u tom procesu, kako bi se približili što bolje kupcu počinju da oponašaju (imitiraju) njihov govor tela i mimiku. Na taj način se stvara odnos prisnosti između dve stane i osećaj poverenja. Tada dolazi lakše i brže do kupovine tj prodaje. 

Mirroring se takođe često koristi i na razgovorima za posao. Kada potencijali kandidat (ne)svesno oponaša (imitira) pokrete regrutera ili vlasnika firme. 

Mirroring daje sposobnost ljudima da bolje razumeju osećanja drugih i da razviju empatiju. Putem mirror neurona ljudi simuliraju i prikuljaju akcije i emocije onih koje posmatraju. 

Mirroring je ponekad koristan ugostiteljskim radnicima da bi dobili veću napojnicu. 

VR Mirroring

Da bi avatar u VR imao uticaj neophodno je da izgradi osećaj poverenja sa posmatračem. Postoji nekoliko načina kako bi to moglo da se uradi: 

  1. Usmeravanje pažnje. Ako se želi uspostaviti poverenje posmatraču se treba posvetiti puna pažnja. U prvom trenutku lik u VR treba da je okrenut direktno celim svojim telom ka njemu. Posmatrač treba da ima osećaj da je u fokusu. 
  2. Kontakt očima. Oči trebaju da budu krupnije sa blago raširenim zenicama koje su i odraz zainteresovanosti. Ovo je postupak koji dosta utiče na razvijanje osećaja prisnosti. Ovde se može igrati i sa treptajima. Dobro je poznato da brzina treptaja po minutu otkriva da li je osoba nervozna ili ne. I to je isto bitan indikator koji utiče na komunikaciju. 
  3. Klimanje glavom. Kada lik u VR ovo radi on daje osećaj posmatraču da je prihvaćen. Isto kao i u realnom životu. Klimanje glavom tri puta i više je znak da sagovornika slušate i da se slažete sa njegovom pričom. 
  4. Ton i brzina glasa. Pored verbalnih znakova, postoje i neverbalni. Glas, tj. ton glasa i brzina kojim se priča može da utiče na osećanja posmatrača. Lik u VR treba na početku da ima prirodan i topao ton i da priča ravnomerno kako bi se uspostavila veza poverenja. Ali opet sve zavisi od toga šta se želi postići.
  5. Kako su tehnologije napredovale i postale interaktivne tako je postalo moguće da avatar u VR imitira pokrete lica i mimiku posmatrača. Samim tim se otišlo korak dalje, tako da mirroring može da se koristi i u obrnutom smeru. Lik počinje da imitira posmatrača i postaje prihvatljiv i razvija se poverenje na taj način što ponavlja pokrete, npr. dizanje obrve, osmeha itd. Ovo posebno može biti korisno u industriji video igara kada se igrač poistoveti sa likom u igrici.  YouTube

Na kraju, na osnovu ovog članka, može da se zaključi da je početna hipoteza koja je glasila da Facijalne ekspresije i govor tela avatara (likova) u VR mogu da imaju uticaj na ponašanje i osećanja posmatrača je prihvaćena. 

Ovo saznanje je korisno i primenjivo kako za marketing, tako i u game industriji, psihologiji, profesionalnom treningu itd. 


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *