Realna emocija i identifikacija u Virtuelnoj Realnosti

Prema definiciji emocija je uzbuđenost izazvana situacijom ili stresorom koji je toj osobi važan. Emocije se dele na osnovne (primarne) i složene (sekundarne). Postoji 6 osnovnih emocija i to su: radost, ljutnja, tuga, strah, gađenje i iznenađenje. Navedene emocije su osnovne zato što ih ispoljavaju svi ljudi i poneke životinje. U svim kulturama se izražavaju na sličan način, javljaju se brzo i kratko traju. Složene emocije su ljubav, mržnja, zavist, ljubomora, nada, dostojanstvo, humor, krivica itd. Postavlja se pitanje da li se može doživeti realna emocija i identifikacija u Virtuelnoj Realnosti?

Igranje između emocija i razuma

Tokom svog upoznavanja i istraživanja VR najviše me je fascinirao taj momenat prisutnosti (“uronjenosti”) u novom okruženju. Kao neki drugi svet, koji je skroz realan i moguć. Moje prvo VR iskustvo je bila Oculus-ova prezentacija Henry ježa, i to je ostavilo snažan pozitivan utisak. Ogroman jež koji stoji i gleda u mene sa velikim krupnim očima i sa rođendanskom tortom u rukama. Osećaj prijateljstva sa njim i potreba da ga utešim i zagrlim (empatija). Moja primarna emocija je radost.

Tada sam shvatila da tu nešto ima i da je cela tajna u emocijama. Istraživanje je krenulo dalje.

Sledeći korak nije bio toliko prijatan, ali je bio jako bitan jer je definitivno potvrdio moju pretpostavku. Sajt with.in nudi zaista puno visoko kvalitetnih VR priča, sa fantastičnim storytelling-om. Kada skinete njihovu aplikaciju, početna stana, na kojoj se  i biraju sve priče, nudi takođe jedno čudno iskustvo. Imate osećaj da ste po struka uronjeni u vodu. Nalazite se u sred jezera koje je okruženo planinama. Moja primarna emocija je strah.

Emocionalna dinamika

Konkretno ovaj video je nešto što ću definitivno zapamtiti. I svaki put kada ga pogledam, iako znam šta će se desiti, kod mene izaziva podjednako ista osećanja. Emocije imaju sledeću amplitudu:

  • Iznenađenje. Nalazim se u svemiru, vidim izlazak sunca i našu planetu. Svuda oko mene se nalaze zvezde.
  • Iznenađenje i strah. U daljini vidim ogromni satelit koji ide pravo prema meni. U prvom trenutku sam pomislila da će proći.
  • Strah. I dalje satelit ide prema meni velikom brzinom. I sad sam već svesna da će udariti u mene.
  • Paničan strah. “Prolazim” kroz ogroman crni otvor satelita. To traje svega nekoliko sekundi. Ovde čak postoji i taj momenat da zbog ogromnog straha prekinem video ili intuitivno skinem headset.
  • Strah i ljutnja. Prva misao šta će se sada desiti i šta ću videti (strah od nepoznatog).
  • Iznenađenje. Potpuna “uronjenost” u predivnu ljubičastu boju.
  • Strah. U daljini se vidi ogroman oblak dima i vatre. Prva misao, neću valjda stajati u sredini tog vrelog oblaka? Odgovor je hoćeš. Vrela masa se nalazi tačno ispod mene. Ja stojim na ogromnoj vatrenoj lopti okružena dimom i maglom.
  • Iznenađenje i strah. Pojavljuje se bela svetlost koja traje svega nekoliko sekundi. Prva misao, šta će se sad desiti?
  • Iznenađenje. Prikazuje se naša planeta i Sunce.
  • Strah. Pojavljuje se opet satelit. Strah je prisutan zbog prvobitnog iskustva, ali ovaj put samo prolazi pored mene.
  • Ljubav.  Smirenost i divljenje veličini svemira.

Ovde je bitno napomenuti da se običan video i VR prezentacija razlikuju i to dosta. Sasvim je drugačiji i neuporedivo efektivniji osećaj kada se koriste VR naočare. Ovim sam želela da pokažem kako se u samo nekoliko minuta može izmeniti dosta emocija i bitno je znati šta se želi postići time. Mogu se “veštački” izazvati kako pozitivne tako i negativne emocije. I to je naročito važno za marketing.

Identifikacija

Kako bi VR mogao uspešno da se primeni u marketingu potrebno je da se kupac identifikuje sa likom iz reklame. Neophodna je emotivna veza. Da bi kupac bio potpuno uronjen (immersion)  u VR svet potrebno je da postoji identifikacija (sličnost) u nekim slučajevima (segmentima) realnog i virtuelnog sveta. Trenutni realni problem se mora poklopiti sa virtuelnim rešenjem koje se nudi.

Identifikacija čovek – čovek

VR ima tu moć da korisniku da osećaj prisutnosti u novom okruženju. Sve što se dešava oko njega vrlo je realno. Tako da se lako može ostvariti identifikacija. Ono što je zanimljivo je da se identifikacija ne mora vršiti samo na relaciji čovek-čovek (čovek u realnom svetu sa čovekom u virtuelnom svetu). Šta to znači?

Identifikacija čovek – neki drugi živi organizam

Uzmimo sledeći primer. Za ovo objašnjenje je bitan zec i emocija koja je prisutna u tom trenutku. U videu se ispred vas pojavljuje ogroman beli zec. Kako bi se uspostavila komunikacija i osećaj bliskosti on vas prvo njuška i mimikom pokazuje da mu se sviđate. U sledećem trenutku on leži na ledu i očekuje od vas da se igrate sa njim. Vi, kao čovek, ste se poistovetili sa zecom i tu se javlja identifikacija na relaciji čovek – zec. Kroz interakciju se ostvarilo povezivanje.

Ono što je još interesantno i što se mora primetiti  je momenat kada zec traži zaštitu od vanzemaljaca od vas na taj način što staje iza vaših leđa u VR videu. I ovde se autori igraju sa emocijama. Vi zaista imate potrebu da zaštitite zeca, ali se podjednako uplašeno i ugroženo osećate kao i on. Indentifikacije se manifestuje na sledeći način. Zapanjeno i uplašeno lice zeca sa širom otvorenim očima i ustima je samo refleksija vaših osećanja. Međutim, umesto da vi spasete zeca, on u poslednjem trenutku spašava vas (oboje) i namigivanjem vam poručuje da ste (oboje) spašeni i da je sve u redu.

Na Stanford Univerzitetu je rađeno istraživanje koje potvrđuje kako se čovek može identifikovati sa drugim nečovekolikim bićem, u njihov slučaju sa kravom. Ovde se konkretno radi o razvijanju empatije. Ali je isto tako dobar primer koji potvrđuje da je identifikacija čovek sa drugim bićem moguća. Što opet ima velikih benefita za marketing na taj način što se kupac može poistovetiti sa likom iz reklame.

Identifikacija čovek – objekat

Pored identifikacije čoveka sa čovekom, čoveka sa drugim živim bićima moguća je identifikacija čoveka sa neživim predmetima. Oculus je napravio jednu zanimljivu priču, Miyubi, koja omogućava identifikaciju čoveka sa robotom. Bitan momenat je kada vidite da nemate ruke čoveka nego ruke robota i to je momenat identifikacije. U tom videu doživljavate razna zanimljiva iskustva. Probajte i vidite kako je to biti neko drugi, u ovom slučaju limeni robot.

Na kraju da rezimiram. Kroz VR se mogu “veštački” izazvati emocije, a to se najbolje postiže kroz identifikaciju kupca sa likom iz VR videa (reklame). Ako, na primer, prodajete hranu za decu, kupac (roditelj) se mora identifikovati sa detetom iz VR reklame kako bi znao šta je i koja je hrana najbolja za njihovo dete. Ovde je dete nosilac reklame (glavni lik) i treba da prenese poruku o važnosti baš te hrane. Na taj način se utiče na emocije roditelja koji žele najbolje za svoje dete. Konkretno, ako želite da prodajete sok od cvekle i šargarepe, dete treba da kroz priču, igru ili na neki drugi način objasni koliko je njemu/njoj važan taj sok jer mu daje dosta energije za igru sa drugarima u vrtiću.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *