Važnost emocija za VR marketing

Da bi se smislila, napisala i snimila jedna reklama ili slogan potrebno je dosta znanja i umeća. Nije to ništa teško i komplikovano samo je neophodno da se vlada materijom i poznaje dosta oblasti. Da bi reklama bila uspešna mora se, pre svega, voditi računa o emocijama. Važnost emocija je na prvom mestu a pored toga veliku ulogu igraju i boje, oblici, muzika, radnja reklame (storytelling) itd.

Empatija kao dominantna emocija

Empatija kao emocija posebno ima svoj doprinos i značaj u VR. Postoji sjajan primer kako je ona svoju primenu našla u VR novinarstvu. Na ovaj način se može lakše uticati na povećanje svesti ljudi o nekoj temi. Važno je prepoznati osećanja drugih i staviti se u njihov položaj kako bi bolje razumeli njihov problem. Zbog tog “uranjajućeg” efekta, VR omogućava da osetite jaču emocionalnu povezanost sa glavnim akterom i situacijom. Imate mogućnost da “hodate u tuđim cipelicama” i da bolje shvatite tuđe životne izazove. Ovim putem se širi svest o brojnim lošim situacijama sa kojima su suočeni drugi ljudi kako iz vašeg okruženja tako i širom svetu.

Ovaj projekat upravo to i pokazuje na realnim primerima. Prikazani su životi ljudi u zatvorima, razočarenje i strah dece čiji su roditelji optuženi za neko kriminalno delo itd. I tu je suština, da se te osobe razumeju i shvate kroz šta prolaze. Pored toga VR je upotrebljen u jednoj studiji  u svrhu izazivanja određenog doživljaja i osećaja ( kako je to biti beskućnik) i razvijanje empatije i saosećanja sa osobama koje žive na ulici.

Empatija i marketing

Na koji način je marketing povezan sa empatijom? Tako što kompanija mora prepoznati potrebe i očekivanja kupaca i ponuditi rešenje (određenu vrednost) za istog tog kupca, korisnika ili klijenta. Mora da postoji pozitivna veza između dve strane (kompanije i kupca) bazirana na emocijama kroz marketing kampanju.

Emocije su ključne. U većini slučajeva kupac ne kupuje proizvod nego emociju, osećaj koji taj proizvod ili usluga proizvodi. Coca-Cola-u kupujemo u vreme novogodišnjih praznika zato što asocira na porodicu, novogodišnju i božićnu večeru, poklone, sneg, sreću i radost, magiju a ne zato što nam se stvarno pije. Kompanija vas je na ovaj način kroz priču vezala za svoj proizvod. Prodaje “doživljaj praznika i novogodišnju euforiju” a ne piće (tečnost u plastičnoj flaši). I to super radi, zar ne? Da li i vi kupujete Coca-Cola-u oko nove godine?

Ako reklamirate pelene za decu ciljna grupa su vam roditelji. Znači, roditeljima je bitno zdravlje dece, da je pelena udobna, brzoupijajuća, da je njihova beba zadovoljna, srećna i suva. Tu se ističe važnost emocija roditelja. Treba da se stavite u poziciju roditelja da bi shvatili njihove potrebe. Da ispunite očekivanja mame i učinite da ona ima osećaj da je uradila najbolju stvar za svoju bebu.

Rešenje problema kao ključ

Svakoj kompaniji je kupac na prvom mestu, barem bi tako trebalo biti. Bilo da prodajete proizvod ili uslugu potrebe kupaca se moraju zadovoljiti i zato je bitno dobro istražiti šta to oni tačno žele.

YouTube / QUITPLAN – Angie :30

Ovo je za mene jedan dobar primer kako je marketing tim upotrebio emociju empatije i napravio reklamu. O čemu se radi. Pušač, odbačen od svih ljudi iz svog okruženja, bez nade da će ikad ostaviti cigarete. Kompanija je nerazumevanje okoline iskoristila i okrenula u svoju korist. Pušaču je ponudila razumevanje i podršku. Ovde je razvijena empatija i na taj način stvorena emotivna veza između dve strane.

Ključno je shvatiti problem kupca, saosetiti se sa njim (empatija) i ponuditi rešenje i podršku.

Ako bolje pogledate primetićete i mali znak EXIT koji upućuje na izlazak iz svih problema i obećava potpuno novi život. I sve to u 30 sekundi.

Emocionalna dinamika

Pored toga što su emocije jako važne u TV i video reklamama one dobijaju ogroman značaj u VR marketingu i treba im se posvetiti pažnja. U VR se emocijama mora vrlo pažljivo rukovati jer svaka i najmanja greška može izazvati kontra efekat. Znamo da je VR emocionalna mašina i kolika je njena moć da kupca “uroni” u okruženje.

Henry

Da bi reklama bila interesantna ona mora da ima uspone i padove. Primer može opet da bude naš Henry jež kao i u prethodnom postu:

  1. Imamo glavnog junaka koji je usamljen i tužan jer nema prijatelja da proslavi rođendan (ima konkretan problem – niko ne želi da se druži sa njim jer je bodljikav)
  2. Želja mu je da nađe drugara koji bi mu došao na proslavu (zna šta želi – ima konkretnu potrebu)
  3. Želja mu se ispunjava i na rođendansku zabavu mu dolaze prijatelji (sreća)
  4. Sreća je bila kratkog daha, jer se ispostavilo da novi drugari nisu bili za njega
  5. Pokušava da ih vrati, ali oni odlaze
  6. Jež ostaje opet sam, tužan i usamljen (tuga)
  7. Ali stiže rešenje u vidu novog drugara koji može da se druži sa njim – kornjača sa oklopom (sreća)
  8. Jež ima prijatelja za ceo život (rešenje problema).

Coca-Cola

Henry jež nije reklama, ali je super primer kako se može igrati sa emocijama. Uzmimo sada primer prave reklame (Coca-Cola) i primetićete to isto. Preporučuje se da se u celu priču ubaci jedan dobar i jedan loš lik kako bi priča imala dinamiku (borba dobra i zla) što je ovde i urađeno. Dakle, priča ima sledeći tok:

  1. Radnik (dobar lik) mora da radi za vreme praznika i ne može da bude sa svojom porodicom (ima problem)
  2. Ne može da ode kući jer mu šef to ne dozvoljava (loš lik)
  3. Pojavljuje se Deda Mraz i donosi magiju i rešava problem (dobar lik)
  4. I radnik je sa svojom porodicom kući za novogodišnju noć (rešen problem)

Ima jako puno sličnosti između ova dva video, zar ne?. Skroz su različiti a u suštini su se sveli na isto. Bitno je shvatiti šta kupca muči i ponuditi rešenje (empatija).

Dakle, cilj razvijanja empatije u marketingu je povezivanje kupca i brenda, “urezivanje” u svest i stvaranje pozitivne emocionalne veze. Da bi se to uradilo na pravi način potrebna su brojna istraživanja i testovi koji prethode procesu kreiranja reklame. U to se ubrajaju stvari poput: praćenja pokreta očiju (eye tracking), testovi srčane frekvencije (heart rate tests), studija izraza lica (study of facial expressions) i moždanih talasa (brain waves).

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *